Sigurna povezanost između bebe i roditelja je kamen temeljac ranog razvoja koji ima dugoročne pozitivne efekte na emocionalno, socijalno i kognitivno blagostanje deteta.👶
Ujedno je i odgovor na pitanje koje mi često postavljate: "Da li beba manipuliše nama?"
Ova povezanost se formira kada roditelji dosledno odgovaraju na potrebe svoje bebe s toplinom, ljubavlju i pažnjom. ❤️
U nekadašnjoj interpretaciji, to se nazivalo razmaženošću. Čime je rezultiralo spartansko vaspitanje i "čeličenje", svedočimo na vestima svakodnevno.
Doslednost u pružanju sigurnosti je jedna stvar, koja uz nežno vođstvo vodi do sigurnog tipa privrženosti. Ako pustimo dete da preuzme vođstvo, onda smo zamenili teze i učinili korak dalje od same "razmaženosti". Zato je veoma važno razdvojiti ta dva pojma.
Kada beba zna da može da se osloni na roditelje za utehu i sigurnost, razvija se osećaj poverenja koji joj omogućava kasnije da istražuje svet oko sebe sa samopouzdanjem.
To je odgovor na drugo često pitanje, a ono se odnosi na to da li treba sprovoditi trening spavanja.
Eksperiment lica (Face Experiment), poznat i kao "Still-Face Experiment", je ključna studija koja ilustruje važnost ove povezanosti. Eksperiment je prvi put sprovela psihološkinja dr. Edvard Tronick 1970-ih godina. U ovom eksperimentu, majka se igra sa svojim bebom, smeška se i komunicira na uobičajen način. Zatim, majka iznenada prestane da reaguje i zadrži neutralan izraz lica ("still face").
Reakcije beba na ovu promenu su bile dramatične. One su pokušavale privući pažnju majke kroz smeh, gestikulaciju i glasanje. Kada to nije uspelo, bebe su postale uznemirene, pokazivale znake stresa i frustracije, a neki čak i plakali. Kada majka ponovo počne da reaguje i smeška se, bebe se brzo smire i ponovo uspostavljaju kontakt. Ovaj eksperiment jasno pokazuje koliko je važna interakcija i emocionalna razmena između bebe i roditelja za osećaj sigurnosti i emocionalnog blagostanja deteta.
Mame iz Savetovališta znaju šta su neuroni ogledala i koliko su važni u razvoju.
