Pa šta je to "implicitna memorija"?? Postoje dve vrste sećanja, ona koja možemo da prizovemo, da ih prepričamo, i zovu se eksplicitna sećanja.
Implicitna sećanja potiču iz preverbalnog perioda i ona su memorija tela. Meni veoma bliska odrasla osoba rođena je sa karličnom prezentacijom, i imala je tortikolis po rođenju.
"Prerasla je" tortikolis, ali dan danas, u svojim 40tim godinama, u doba stresa ili bolesti, glava joj se krivi, kao i telo.
Slaba tačka joj je donji deo leđa iako redovno vežba i MRI kičme je uredan. To je implicitna memorija.
Ono što je telo zapamtilo kao obrazac. Deca sa obmotanom pupčanom vrpcom oko vrata na rođenju dokazano neće trpeti rolke, šalove, i skidanje odeće preko glave. To je još jedan primer implicitne memorije. Pogrešno usvojeni obrasci, stoga, ne prerastu se.
Oni prerastu u NEŠTO DRUGO.
Tako problem oralne restrikcije postaje problem odrasle osobe koja ima stalnu upalu sinusa, a u predškolskom periodu imala je česte upale ušiju. Ili, može biti, odrasla osoba koja ima problem da zaspi. U predškolskom uzrastu to je bilo "jedino dete koje nije spavalo u vrtiću".
Osoba koja pati od migrena a kao dete je često kažnjavana jer je bila "hiperaktivna" i "razmažena". Nešto što je bio problem uspavljivanja, kod nekoga se u odrasloj dobi manifestuje kroz gojaznost, insulinsku rezistenciju i problem sa štitastom žlezdom.
Sve više dece ima probleme koji su nekada čekali odraslo doba. Kao što ne možeš ništa da uradiš što neće imati neku posledicu, tako naše telo ne može nešto da "preraste" i zaboravi bez posledice.
Telo PAMTI. To znaju mame dece sa refluksom kojima je rečeno da će refluks da se preraste kada se počne sa čvrstom hranom. To znaju žene koje su imale hitan carski rez i ne smeju da pipnu predeo ožiljka. Nikada ne zaboraviš da voziš bajs i da plivaš, zar ne?!
Ne zaboraviš da gutaš i da dišeš. Kako da se nosimo sa obrascima ponašanja učimo u Savetovalištu.
Na to sve utiče i mama i njeno psihičko stanje.
Kao što je rekla Marija Kiri "Plašimo se stvari koje ne znamo." Važno je znati, a ne prepustiti da priroda uradi stvari sama.
Kada bi bilo tako jednostavno, kada bismo oslobođene straha i prethodnog tereta, svih naših očekivanja koje smo tokom života pokupili, Priroda bi imala šansu.
Na način da znamo i saznamo, mi joj to omogućavamo.
.png)
